Odgovornost stvara poverenje

Odgovornost stvara poverenje

Ovaj Flash video plejer zahteva Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Duh Roberta Boscha - i danas oblikuje kompaniju.

 

Odgovornost stvara poverenje

Robert Bosch je 1921. godine rekao: „Uvek sam radio u skladu sa principom da je bolje izgubiti novac nego poverenje. Sva moja obećanja, vera u vrednost mojih proizvoda i časna reč su uvek imali veći prioritet od prolaznog profita.” Skoro 70 godina posle njegove smrti, ličnost Roberta Boscha i dalje daje obeležje kompaniji. Gledajući kompaniju i fondaciju koju je osnovao, Robert Bosch je uzor drugima upravo zato što nije bio savršena, već jaka osoba, povremeno nezgodne naravi, koju su mnogi poštovali, ali i često vređali.

Način na koji je i privatno živeo, iskustvo koje je oblikovalo njegov način razmišljanja, ekonomski i politički izazovi koje je bio primoran da savlada - sve ove stvari su obogatile ličnost čoveka koji je bio slobodouman kosmopolita sa čvrstim korenima u svojoj domovini na jugozapadu Nemačke, šampion tehnologije čije je srce ipak pripadalo prirodi, politički mislilac sklon izlivima emocija, pa ipak očinska figura i uzor razboritosti.

Svi koji žele da otkriju izvore i vrednosti kompanije Bosch ili da razumeju fascinaciju koja drži kompaniju ne moraju da idu dalje: treba samo da pogledaju Roberta Boscha. Iako je bio entuzijastičan tehničar i strastveni preduzetnik, najviše je bio zainteresovan za ljude. Činjenica da je zadržao poštovanje do današnjih dana zasniva se, pre svega, na tome da su ljudi znali da razmišlja napredno, pažljivo posmatra stvari oko sebe i da je osoba koja drži datu reč.

Šampion obrazovanja

Kada se Robert Bosch borio za neograničen pristup obrazovanju na početku 20. veka, bio je napredan za svoje vreme. Za njega je obrazovanje bilo više od pukog učenja činjenica - za njega je ono značilo činiti dobro. Verovao je da samo ako većina društva bude naučila da radi na pravi način može dobiti priliku za dugoročni uspeh. Zato je Robert Bosch pitanje obrazovanja proširio van granica svoje kompanije, da bi što više ljudi imalo mogućnost da dobije neku vrstu obrazovanja.

Na primer, 1916. godine osnovao je udruženje „Verein zur Förderung der Begabten” (udruženje za napredovanje nadarene dece) i poklonio mu dva miliona nemačkih maraka kao finansijsku podršku za talentovane mlade ljude nepovoljnog finansijskog statusa koji su želeli da idu na univerzitet. Fondacija „Markel“, koju je preuzeo i vodio nakon smrti njenog osnivača Dr Karla Emila Markela, imala je sličnu funkciju.

U vreme kada je to bilo sve samo ne uobičajeno, on je finansijski pomagao dva univerziteta. Velikodušnu sumu od jednog miliona nemačkih maraka donirao je fakultetima za mašinstvo, elektrotehniku i fiziku na Politehničkom univerzitetu u Štutgartu. The Berliner Staatsbürgerschule (Građanska akademija) nastala je na osnovu zajedničke inicijative Roberta Boscha i njegovog prijatelja Friedricha Naumanna, i zasnivala se na principima promovisanja demokratije i međunarodnog razumevanja. Tokom rata, 1917. godine, Robert Bosch je kupio zgradu na Kronprinzenuferu u Berlinu, gde će kasnije biti izgrađena Politička akademija Nemačke. Cilj te institucije bio je da podstakne liberalno razmišljanje i da spreči svaki oblik političkog ekstremizma u budućnosti.

Atraktivan poslodavac

Robert Bosch se veoma rano zainteresovao za faktore koji mogu da podstaknu dugoročnu lojalnost zaposlenih i motivaciju u svakodnevnom radu. Zato se pobrinuo da od samog početka njegova kompanija bude opremljena vrhunskom opremom, dobrim osvetljenjem i ventilacijom. To su bili uslovi koji nisu bili uvek obezbeđeni krajem 19. veka. Da bi proslavio 20. godišnjicu svoje kompanije, Robert Bosch je 1906. godine bio prvi poslodavac u Kraljevini Württemberg koji je uveo osmočasovno radno vreme. Pozitivna ekonomska prednost takvog filantropskog postupka bilo je otvaranje puta ka radu u dve smene i značajan porast produktivnosti.

Bosch je pokazao svoju zahvalnost za trud svojih zaposlenih davanjem drugih pogodnosti. To je uključivalo penzionisanje, davanje naknade za izdržavana lica i pravo na preglede kod lekara kompanije. Jedan od odličnih primera je njegov projekat „Jugendhilfe“ (Pomoć mladima) koji je pokrenuo 1938. godine sa ciljem da podrži stažiste lošeg materijalnog statusa i mlade radnike koji su pokazali izvanredan talenat. Robert Bosch je, pre svega, motivisao svoje zaposlene relativno visokim platama za njihov naporan rad i predanost poslu.

Robert Bosch je takođe aktivno radio na poboljšanju uslova života svojih sugrađana. Oko 1940. godine je prevladao mnoge prepreke i donirao više miliona nemačkih maraka za otvaranje nove bolnice u Štutgartu, Nemačka. Ova bolnica, osim što je nosila njegovo ime, bila je osmišljena prema njegovim načelima. Celog svog života Robert Bosch je zagovarao istraživanje i korišćenje homeopatije sa ciljem upotpunjavanja ponude zdravstvene nege u to doba.

Farmer koji je voleo prirodu

Robert Bosch je u mladosti želeo da studira prirodne nauke, kao što su zoologija, botanika ili geologija. Međutim, na savet svoga oca, odlučio je da ipak ode na zanat za preciznog mehaničara. Bilo kako bilo, celog života je ostao zainteresovan za floru i faunu. Godine 1912., kada je bio u ranim pedesetim, Rober Bosch je odlučio da je došlo vreme da se vrati prirodi. Kupio je veliki komad zemlje u Gornjoj Bavarskoj i napravio preteču današnjih organskih farmi.

Na 1.700 hektara u sred močvarnog tla južno od Minhena, Robert Bosch je prvobitno planirao da isuši močvare i upotrebi treset u industrijske svrhe. Kada je taj poduhvat propao, odlučio je da umesto toga pokrene naprednu poljoprivrednu proizvodnju udruživanjem sedam prethodno nezavisnih farmi i stvaranjem Bosch farme.

Kako je ispaša bila ograničena na osetljivom močvarnom zemljištu, Robert Bosch je izgradio najveći silažni kompleks u Evropi za skladištenje potrebne stočne hrane. Bosch farma je ubrzo postala model manufakture sa sopstvenim mlečnim proizvodima, šest maloprodajnih objekata i poslom za 300 ljudi. Rober Bosch je pokazao svoj pionirski duh korišćenjem savremenih mašina i eksperimentišući sa novim metodama. On je, pre svega, napravio prve ključne korake ka onome što je danas poznato kao organska poljoprivreda. Na primer, on je stvorio okruženje koje je privlačilo jata ptica i tako osigurao prirodno suzbijanje štetočna. Bosch farma postoji i danas - i svedoči o ljubavi koju je njen osnivač gajio prema prirodi.