Od Amerike do Srbije – kako je Ivana gradila svoju inženjersku karijeru

Šta je ključ uspešne međunarodne karijere? Da li je izazovno biti žena u inženjeringu i koji je najzanimljiviji deo tog posla? Na koji način intergisati različita iskustva? O svemu ovome razgovarali smo sa našom koleginicom Ivanom Nestorović, koja je bila deo našeg tima u fabrici u Pećincima od samog početka, a danas radi u Mičigenu, na jednoj od Bosch lokacija u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ivana već više od 10 godina doprinosi tehnološkim inovacijama u našoj kompaniji i ima inspirativnu karijeru koju je gradila u Americi i Srbiji. Trenutno je na poziciji direktora inženjeringa, a takođe uspešno obavlja ulogu mentora, razvijajući svoj tim i donoseći ključne odluke kao lider.

Interesovanje za prirodne nauke Ivani se javilo još u detinjstvu - od malena je bila fascinirana teorijom relativiteta, odrastala je uz naučne časopise, eksperimentisala sa elektro-pionirom i pratila dečje naučno-obrazovne programe. Odlučila se za studije elektrotehnike kako bi integrisala znanja iz matematike i fizike, ali tokom dugogodišnje karijere je uspešno proširila svoje znanje i na druge oblasti.

„Posao inženjera je izuzetno kreativan, ali isto tako zahteva stalno unapređenje procesa i proizvoda, kao i rešavanje konkretnih problema, što čini ovu profesiju veoma dinamičnom. Upravo mi ta dinamika odgovara – jedan dan se pojavi varijacija na komponentama, drugi put mašina ne radi baš najbolje ili imamo nov i neutreniran tim. Proizvodnja je nešto što stalno zahteva unapređenja i usavršavanja", ističe Ivana.

Priseća se da je na fakultetu u njenoj generaciji bilo više devojaka nego mladića, što joj je bila dodatna motivacija na samom početku studentskih dana. Na pitanje koliko je izazovno biti žena u inženjeringu kaže da se tokom dosadašnje karijere uvek osećala cenjeno i prihvaćeno u svakom timu u kojem je radila.

„Veoma je važno da u timu negujemo komunikaciju i uvažavanje - na taj način izgrađujemo poverenje i ostvarujemo maksimalni učinak. Međutim, činjenica je da danas imamo manje žena inženjera, i iako mislim da im je lakše da se istaknu i budu primećene, često se pitam šta je to u vreme mog studiranja bilo drugačije, pa je interesovanje žena za inženjering bilo veće", dodaje Ivana.

Kada je u pitanju njena bogata karijera, kaže da ju je predodredilo to što je započela upravo u Mičigenu u kojem je i danas, u srcu automobilske industrije. U Srbiju se vratila sa deset godina iskustva, a našoj kompaniji se pridružila 2013. godine. Pored rada u velikim kompanijama, ističe da su i neka kraća internacionalna iskustva i putovanja uticala da njen karijerni put bude baš ovakav.

„Pomenula bih čuveni govor Stiva Džobsa sa Univerziteta Stanford gde je rekao kako je zahvaljujući časovima kaligrafije na koje je išao kasnije došao do ideje da napravi True-type fontove za machintosh i da treba „povezivati tačkice iz prošlosti“ kako bi se kreirala budućnost. Tako i ja poredim svoja iskustva sa srpskog i američkog univerziteta, iz rada u srpskoj, američkoj, italijanskoj i nemačkoj firmi i primenjujem ono što smatram najboljim iz svakog.“

Pitali smo je i koji bi savet dala mladim devojkama koje tek počinju svoju karijeru, gde je istakla da je važno da uvek veruju u sebe, budu hrabre, elokventne i posvećene svemu što rade. „Uvek se trudite da date svoj maksimum u datom trenutku i kontinuirano radite na usavršavanju svog znanja.“