1960-1989: Nove linije poslovanja i elektronike

Stare prostorije u centru grada su zamenjene novim sedištem kompanije Bosch u mestu Schillerhöhe kod Štutgarta.

Period od 1960-ih do 1980-ih godina obeležile su brojne promene koje su našu kompaniju transformisale u raznovrsnu grupu sa samostalnim divizijama, globalnu kompaniju i lidera na tržištu automobilske elektronike.

Crtež stilizovane strukture koja predstvalja razvoj različitih poslovnih divizija.

Nova struktura — formirane su divizije

Između 1950. i 1960. godine, broj saradnika kompanije Bosch porastao je sa 15.000 na 70.000. Centralizovana struktura srednjeg preduzeća nije više bila dovoljna, pa su tokom 1960-ih godina poslovne oblasti postepeno postajale nezavisnije, počevši od divizije Power Tools. Tokom ovog perioda ekonomskog buma i punih kapaciteta, kompanija Bosch je napravila akvizicije u drugim sektorima i na hiljade saradnika je obučeno za proizvodnju automobilske elektrike.

Čekići za bušenje za teške građevinske radove sklapaju se u fabrici kompanije Bosch u Leinfeldenu. (1956)

Ova naslovna strana brošure pokazuje da je pranje u to vreme još uvek smatrano ženskim poslom — sa decom kojoj je dozvoljeno da posmatraju. (1963)

Od hidraulike do pakovanja

Iako je u to vreme automobilska industrija procvetala na tržištu zapadne Evrope, najvažnijem tržištu kompanije Bosch, potreba za prodorom u druge sektore i dalje je bila važna. Nakon prelaska na mobilnu hidrauliku, medicinsku elektroniku i radio tehnologiju tokom 1950-ih godina, Bosch ulazi u posao kompanije za mašinsko pakovanje 1963. godine i proširuje svoje aktivnosti daljim akvizicijama što dovodi do formiranja divizije Packaging Technology.

Filijala Höfliger & Karg, deo divizije Packaging Technology, razvila je ovu mašinu koja je mogla da proizvede 1.400 posudica za pojedinačne porcije mleka za kafu u minuti. (1982)

Proizvodnja regulatora za generatore automobila u fabrici Reutlingen. (1964) Reutlingen je bila lokacija proizvođača tekstila Emil Gminder AG, koga je kompanija Bosch preuzela 1964. godine.

Proizvodnja kalema za paljenje u Blaichachu (1964). Nakon raspada tekstilne industrije u regiji, kompanija Bosch je ponudila bivšim radnicima nove mogućnosti za karijeru.

Zaveštanje osnivača — Robert Bosch Stiftung

Porodična kuća kompanije Bosch na brdu u istočnom Štutgartu sada je sedište fondacije Robert Bosch Stiftung, osnovane 1964. godine.

Stare prostorije u centru grada su 1970. godine zamenjene novim sedištem kompanije Bosch u mestu Schillerhöhe kod Štutgarta.

Crtež strukture molekula simbolizuje istraživanje i razvoj u kompaniji Bosch.

Istraživanje, razvoj i akvizicija — sa snagom inovacije

Kompanija Bosch je svoje istraživačke i razvojne resurse objedinila u novom istraživačkom centru 1968. godine. Ovaj kombinovani napor je bio potreban za rađanje ideja koje je Bosch kasnije pretvorio u inovativne proizvode koji su mu doneli konkurentsku prednost. Od sredine 1960-ih, sopstveni institututi za istraživanja se takođe fokusiraju na posebne projekte, kao što su integralna kola.

Testiranje komponenti u hladnoj komori je deo istraživanja i razvoja kako bi se osiguralo da će se tehnologija kompanije Bosch suprotstaviti najhladnijim zimama. (1959)

Od sredine 1960-ih, poluprovodničke komponente, kao što je ova ploča jedinice za elektronsko upravljanje, su iz sporednih linija u kompaniji Bosch izrasle u najbolje prodavače sa milionskim prihodima. (c. 1965)

Testiranje energetske elektronike za električna vozila (1967). U to vreme, elektronika za automobile na električni pogon je i dalje zauzimala glavni deo prostora.

Glavni sistem kompanije Bosch, IBM 370/model 15 u Schwieberdingenu imao je kapacitet za skladištenje od 100 kilobajta i sistem za hlađenje vode koji je koristio 150 litara rashladnog sredstva. (1970)

Džetronik

Elektronika preuzima primat

Godine 1959. kompanija Bosch je počela da razvija elektronski upravljan sistem ubrizgavanja benzina. Džetronik je bio prvi sistem ove vrste na svetu koji je 1967. godine ušao u masovnu proizvodnju. Prvi put je upotrebljen u modelima Volkswagena 1600 LE i TLE za tržište SAD-a. Zahvaljujući Džetroniku, VV 1600 je bio u stanju da zadovolji relativno stroge propise o zaštiti okoline koji su uvedeni u SAD. država Kalifornija.

Fotografija: Ploča Džetronik jedinice za elektronsko upravljanje ubrizgavanja benzina u laboratoriji za elektroniku u Tehničkom centru u Schwieberdingenu kod Štutgarta (1970)

Poluprovodnici i kompjuterizovani automobil — elektronika u kompaniji Bosch

Odluka istraživača i menadžera da pretvore elektroniku u osovinu kompanije počela je da bude isplativa od 1970-ih godina. Upravo ta izvorno neistražena teritorija, je oblikovala uspeh celokupne kompanije. Najbolji primer toga je ABS sistem protiv blokiranja kočnica koji je lansiran 1978. godine, zahvaljujući kome Bosch postaje tehnički standard u automobilskom inženjeringu zahvaljujući svojoj stručnosti u digitalnoj elektronici.

Inženjerski tim za ABS kompanije Bosch testirao je potencijal sistema protiv blokiranja kočnica na zamrznutom jezeru na severu Švedske (1975).

Poprečni presek komore za sagorevanje u benzinskom motoru sa Motronic elektronskim upravljanjem motorom. Novi sistem kombinuje elektronsko paljenje sa ubrizgavanjem, što omogućava optimizaciju načina na koji motor radi.

Globalno razmišljanje — novi početak u Sjedinjenim Državama i Aziji

U Sjedinjenim Državama, najvećoj svetskoj ekonomiji, Bosch je do 1983. godine trebao ponovo da dobije puna prava korišćenja za svoj brend. To je otvorilo put kompaniji da ponovo dostigne uspeh u prodaji. U Aziji Bosch je potvrdio svoje prisustvo na poseban način. Kompanija je proizvodila visokokvalitetne uređaje, poput tehnike za fotografiju i video snimanje, što je isplativije u zemljama kao što je Malezija. Takođe je ušla u zajednička ulaganja na ključnim tržištima kao što je Japan. Ovde je Bosch započeo proizvodnju elektronskog upravljanja ubrizgavanja benzina 1973. godine, a ABS sistem protiv blokiranja kočnica 1984. godine.

Saradnik u kompaniji Bosch u Nasiku, Indija (1973. godina). Ovde je kompanija Bosch bila proizvođač tehnologije za ubrizgavanje dizel goriva do ranih 1970-tih godina.

Lambda senzor

Osetljiv njuh

Godine 1969. stručnjaci iz kompanije Bosch započeli su razvoj senzora za merenje izduvnih gasova, koji je tokom dobrih desetak godina praćen inicijalnim problemima. Danas se ekološki prihvatljivi motori sa sagorevanjem ne mogu zamisliti bez lambda senzora, čija je proizvodnja počela 1976. godine. Inovacija kompanije Bosch bila je preduslov za obradu izduvnih gasova pomoću trosmernih katalizatora. Lambda senzor pomoću katalizatora meri količinu sadržaja kiseonika u izduvnim gasovima. Ova vrednost, koja se konstantno i znatno menja prema situacijama u vožnji, koristi se u sistemu za elektronsko upravljanje ubrizgavanja benzina radi podešavanja sastava kombinacije benzina i vazduha. Preciznost sistema omogućuje potpuno sagorevanje, što dalje omogućuje katalizatoru da optimalno prečisti izduvne gasove. Ovim se mogu smanjiti štetne emisije za do 90 procenata.

Slika: Testiranje funkcije prototipa lambda senzora u Tehničkom centru u Schwieberdingenu (1975. godina)

Telekomunikacije — novi fokus

Početkom 1980-ih godina, Bosch je zakoračio u telekomunikacije i započeo konstruisanje tehnologije za svemirske satelite i mobilne telefone, kao i implementaciju javnih i privatnih telekomunikacionih mreža. Nakon dve uspešne decenije, ovaj sektor je ostvario do 25 procenata prodaje kompanije, a nepovoljan razvoj primorao je kompaniju da se povuče iz nekoliko segmenata. Sektor bezbednosnih sistema nastavio je sa poslovanjem i ostao je uspešan do danas.